Dvorac Karađorđevića u Han Pijesku slika je i prilika svih nas i naše istorije, jer ponos kralja Aleksandra, mesto u koje je kralj Petar Drugi pobegao pred nacistima u aprilskom ratu 1941. i praktično odakle je otišao da se nikad više ne vrati, ruina je koju zapali ko zna ko iz obesti ili hira, a danas je “krase” iscrtani nacistički simboli – svastike!
Pre neki dan navrši se 81 godina od tog 12. aprila 1941, kada je mladi kralj Petar Drugi Karađorđević s porodicom, namesnicima, svitom, bežeći pred nacistima, utočište našao u rezidenciji koju podiže njegov otac kralj Aleksandar. Ali nije se zadržao, jer priča veli da ih je nacistima izdao jedan Čeh iz posluge, te ih je već sutradan napala nemačka avijacija. Spasavaju se begom kroz skrovište i tunel, idu put Pala, i dalje za Ostrog, pa iz Nikšića 14. aprila kralj Petar leti zauvek iz svoje zemlje.
Lovački dvorac kad je sagrađenfoto: printskrin
Aleksandar Karađorđević posle Prvog svetskog rata reši da za sebe učini ono što je kanio austrougarski car Franjo Josif, čiji stručnjaci su utvrdili da je područje Han Pijeska najbogatije ozonom u Evropi, pa su planirali da u ovoj vazdušnoj banji sagrade rezidenciju za bolesnog cara. Nije im se dalo jer carevina Franje Josifa slomi se u Velikom ratu pošto napade malu Srbiju te 1914. Ali jeste se dalo Karađorđeviću, i već 1921. podiže lovački dvorac, a do 1924. potpuno uredi rezidencijalni kompleks okružen sa 74 hektara lovišta, i to po nacrtima Bečlija, koje nađe u Sarajevu. Sačinio je kralj Aleksandar tu i prve teniske terene u kraljevini, ugostio i čuvenog Kemala Ataturka, a neki izvori vele i potpisao Vidovdanski ustav, kamen temeljac kraljevine.
kralj Petar Drugifoto: printskrin
ROŠTILJALI I PILI U DVORCU
Meštanin Han Pijeska Svetozar Đurić kaže za Kurir da je dvorac bio zapušten i pre rata.
– Sve je bilo skroz zapušteno, imao je neki podrum, i tu je provaljeno. Potom je dvorac čuvala vojska, a u njemu su bili oficiri tokom rata. Dvorac je malo zavučen, mnogi su išli u njega da roštiljaju i piju. Nemam pojma ko ga je zapalio, ni da li je namerno ili slučajno, ali sve je to sramota i nadam se da će to istorijsko blago konačno da srede – veli Đurić.
Neobični dvorac od balvana rušili su i nacisti i ustaše, oslobađali i četnici i partizani, a, kao i sve što valja, preuzeo Tito. Kako je država propadala posle Maršala, tako je dvorac, a za vreme rata u BiH u njemu je bila vojska, pa i general Ratko Mladić. A dokrajčen je u miru, kad su ga neki – zapalili.
– Policijska stanica Han Pijesak primila je prijavu 13. jula 2005. oko 21.35 da je izbio požar na objektu Kraljev dvor u Ulici Aleksandra Karađorđevića. Policijski službenici izvršili su uviđaj nakon požara do kojeg je došlo usled nepoznatih okolnosti, a u kojem je objekat u potpunosti izgoreo u predelu krovne konstrukcije, koja se potom obrušila u unutrašnjost objekta – kaže za Kurir Vesna Stokanović, portparolka Policijske uprave Istočno Sarajevo, i dodaje da je izveštaj 29. 7. 2005. prosleđen Okružnom tužilaštvu Istočno Sarajevo.
PRINC U FOTELJI KRALJA ALEKSANDRA
Dvorac je imao rezbareni nameštaj, srebrni escajg i sve što priliči kraljevskoj porodici, a od svega toga ostale su dve vitrine, postolje velikog radnog stola i fotelja, koja je bila omiljeni komad nameštaja kralja Aleksandra. To je sada u lokalnoj biblioteci, a princ Filip je imao čast da posle 100 godina sedi u omiljenoj fotelji svog pradede.
A da će, koliko od maja, krenuti sa obnovom dvorca i kompleksa, obećale su lokalne vlasti princu Filipu Karađorđeviću, koji sa suprugom Danicom i sinom Stefanom zimus bi u Han Pijesku, gde je imao šta da vidi – svastike po uništenom dvorcu svog pradede. Ipak princ Filip je jednim zadovoljan – dvor će biti biće obnovljen.
Princ Filip sa suprugom i sinom pred dvorcem u Han Pijeskufoto: Kancelarija princa Filipa
– Rezidencija će biti obnovljena u identičnom obliku u kojem je sagrađena i, osim u turističke, biće korišćena i u komercijalne svrhe, a moja porodica moći će deo prostora privatno da koristi. Sve to me veoma raduje. Za gotovo dve godine od kada sam se sa suprugom i sinom konačno doselio u Srbiju, mnogo puta smo posetili Republiku Srpsku, proveli puno vremena u Hercegovini i imamo zaista posebnu vezanost sa RS i našim narodom preko Drine – kaže za Kurir princ Filip:
– Ovaj potez lokalne samouprave i vlade RS može poslužiti kao dobar model za obnovu i konačno stavljanje u namenu brojnih devastiranih i zapuštenih objekata koje su gradili moji preci, a kojih ima i širom Srbije. Sve što pripada dinastiji Karađorđević i danas mora da bude u službi i na korist naroda, jer je neraskidiva nit koja povezuje dinastiju Karađorđevića i narod. Sva ta zdanja koja su gradili moji preci imaju veliki značaj kao simboli naše bogate i slavne istorije, naše kulture i tradicije koju moramo da negujemo i kojom treba da se ponosimo pred svetom.
HRONOLOGIJA
– pre Prvog svetskog rata Austrougari, utvrđujući da je Han Pijesak prostor s najvišom koncentracijom ozona u Evropi, prave planove za izgradnju letnjikovca za cara Franju Josifa, kao i mondenski turistički centar
– Prvi svetski rat osujetio planove zvaničnog Beča
foto: printskrin
– prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević posle rata, na osnovu nacrta nađenih u Sarajevu, planira podizanje lovačkog zamka
– uprava dvora kralja Petra Prvog zvanično u novembru 1920. overila projekat, zaveden u Sarajevu pod broj N 4322/14, kojim se u Han Pijesku gradi dvorac nazvan Lovački dom
– regent Aleksandar je 1920. dozvolio engleskoj dami Dikenson da izgradi vilu Arktik u neposrednoj blizini dvorskog kompleksa
– dvorac sagrađen 1921.
– Vidovdanski ustav, po nekim izvorima, ovde je potpisan 1921.
– dvorska crkva podignuta 1923, u Drugom svetskom ratu uništili je Nemci
– u kompleksu bili i prvi teniski tereni u kraljevini
– uprava dvora od Građevinske direkcije Sarajevo 23. oktobra 1924, pod brojem 10622, dobila dokument o potpunoj izgradnji državnih zgrada u Han Pijesku koje će služiti za kraljeve potrebe
– kompleksu dodeljeno dvorsko lovište od 74 kvadratna kilometra
– kralj Aleksandar u rezidenciji primio i Kemala Ataturka
– 12. aprila 1941. ovde stigao kralj Petar Drugi
– 13. aprila 1941. kralj Petar i sva njegova pratnja beže pred napadom Nemaca, koji ga zaposedaju
– avgusta 1941. Han Pijesak oslobađa Jugoslovenska vojska u otadžbini pod komandom Aćima Babića
– u dvorcu bila ustanička bolnica
– 20. januara 1942, tokom Druge neprijateljske ofanzive, u Han Pijesak ulaze nemačke jedinice i ustaše, a u dvorcu je bio štab ustaških jurišnika Jure Francetića
– Nemci vredne stvari iz dvorca odvoze u Trst
– u jesen 1943. partizani oslobađaju Han Pijesak, a nemačko-ustaški avion bombarduje dvorac, koji je brzo izgoreo
foto: Profimedia
– odlukom iz 1946. dvorac je obnovljen i preimenovan u Titov dvorac
– dvorac je služio za potrebe Saveznog planinskog dobra, a kasnije Vojno-planinskog dobra pod upravom garnizona i komande garde iz Beograda
– krajem osamdesetih godina kao vila “Bosanka” bio je pod upravom 7. vojne oblasti iz Sarajeva
– u toku rata dvorac koristila Vojska Republike Srpske, a u njemu bio i general Ratko Mladić
– od 2004. prenet je u vlasništvo opštine Han Pijesak
1 thoughts on “DVORAC KARAĐORĐEVIĆA, ODAKLE JE KRALJ PETAR OTIŠAO U IZGNANSTVO, ZAPALJEN I IŠARAN SVASTIKAMA Princ Filip: Ima i dobra vest!”